Narodna Skupština Republike Srbije je dana 19.04.2018. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je objavljen u Službenom Glasniku RS br.30 od 20. aprila 2018. godine.
Zakon je stupio na snagu i primenjuje se od 28. aprila 2018. godine, izuzev pojedinih odredbi koje će se primenjivati od 28. avgusta 2018. odnosno 1. januara 2019. godine.
U narednim redovima će biti sumirane samo najznačajnije izmene i dopune zakona:
Počev od 1. januara 2019. godine, Poreska uprava neće više biti nadležna za poslove kontrole menjačkog i deviznog poslovanja, već će ove funkcije obavljati Narodna banka Srbije.
Poreski obveznik je, između ostalog, obavezan da Poreskoj upravi dostavi i podatke o svim poslovnim prostorijama u kojima skladišti odnosno smešta dobra, kao i o prostorijama u kojima obavlja registrovanu delatnost, osim ukoliko u skladu sa propisima ovi podaci već nisu dostavljeni Poreksoj upravi. Za nepoštovanje ove obaveze predviđena je prekršajna kazna u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara, a primena ove dopune počeće da se primenjuje od 28. avgusta 2018. godine.
Proširena je obaveza Agencije za privredne registre u smislu da ne može vršiti registraciju promene podataka o prekidu ili druge promene podataka u vezi obavljanja delatnosti preduzetnika, u periodu od obijanja obaveštenja od Poreske uprave o započinjanju postupka poreske kontrole, uključujući i radnje poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, do dobijanja obaveštenja o okončanju preske kontle odnosno radnji poreske policije.
Odgovornost fizičkih lica i odgovornih lica za obračun i plaćanje poreza proširuje se i na sve ostale poreske oblike, ukoliko se utvrdi da to lice nije postupalo sa dužnom pažnjom. Do sada je ova odgovornost bila propisana samo za porez po odbitku.
Najnovijim izmenama Zakona predviđena je mogućnost da se poreski akti donose i u obliku elektronskog dokumenta, u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski dokument.
Takođe, propisano je da se poreski akti doneti u formi elektronskog dokumenta mogu dostaviti poreskim obveznicima i elektronskim putem, ukoliko se poreski obveznik saglasi sa takvim načinom dostavljanja.
Počev od 1. januara 2019. godine, poreska prijava za porez na imovinu moći će da se podnese i elektronskim putem.
Pored toga, kao novina se uvodi mogućnost da se poreska prijava za porez na imovinu, po osnovu izvršenog prometa napokretnosti, podnese preko javnog beležnika.
Precizirani su razlozi za podnošenje izmenjene poreske prijave, u smislu da je poreski obveznik dužan da najkasnije do isteka roka zastarelosti podnese izmenjenu poresku prijavu ukoliko utvrdi da podneta prijava sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste.
Uvedena je i nova odredba, prema kojoj poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu za porez na dodatu vrednost u kojoj se vrši promena opredeljenja za povraćaj, bez obzira na visinu iznosa za povraćaj.
Najnovijim izmenama Zakona preciziran je I način povraćaja PDV poreskim obveznicima koji se u podnetoj poreskoj prijavi opredele za tu mogućnost. U slučaju kad se povraćaj poreza vrši u skladu sa Zakonom o PDV, takav povraćaj se vrši u iznosu umanjenom za iznos dugovanog poreza dospelog po drugom osnovu.
Izmene kod odlaganja plaćanja dugovanog poreza
U postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza uvedeno je nekoliko novina, od kojih su najznačajnije:
Uvedeno je diskreciono pravo Poreske uprave da poreskom obvezniku koji nije platio dospeli porez ni u roku iz opomene, pošalje upozorenje pisanim ili elektronskim putem da će u slučaju da obavezu ne plati u roku od 5 dana od dana dostavljanja upozorenja pokrenuti postupak prinudne naplate poreza.
Novina je i da se prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja od sada može vršiti I na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica (a ne samo na zaradi), kao I na štednim ulozima obveznika.
Kod uređivanja postupka poreske kontrole uvedeno je nekoliko izmena, koje se primenjuju počev od 1. Januara 2019. godine:
Najnovijim izmenama su pooštrene kazne za neosnovano iskazivanje prava na poreski kredit odnosno povraćaj poreza. Propisani su različiti stepeni kazni, kako zatvorskih tako I novčanih, za poreskog obveznika koji u nameri da ostvari pravo na neosnovani povraćaj poreza ili poreski kredit, u prethodnih 12 meseci podnese poreske prijave neistinitog sadržaja u kojima iznos povraćaja odnosno poreskog kredita premašuje iznos od 1.000.000 dinara.
U suprotnom, kada je neosnovani iznos povraćaja poreza odnosno poreskog kredita manji od 1.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci, takav slučaj biće predmet prekršajnog a ne krivičnog postupka.
Uvodi se i kazna od 3 meseca do 3 godine zatvora kao i novčana kazna za lice koje skladišti odnosno smešta dobra u prostorijama o kojima nije obavestio Poresku upravu.
Ova odredba će se primenjivati od 27. avgusta 2018. godine.
Ukoliko imate dodatnih pitanja ili biste želeli da više saznate o našim uslugama, molimo Vas da nas kontaktirate.